Вишејезични лексикон језика националних заједница и мањина у АП Војводини

Из штампе је августа 2020. године изашао Вишејезични лексикон језика националних заједница и мањина у АП Војводини – III том Вишејезичног лексикона правних и економских термина, за судске тумаче/преводиоце и остале неправне струке, који обухвата језике националних заједница и мањина у Аутономној Покрајини Војводини, који нису садржани у претходна два тома: буњевачки, ромски, румунски, русински, словачки и чешки језик.

Први том обједињава одреднице објашњене на српском језику преведене на енглески, немачки, италијански, грчки, мађарски и руски језик. Други том, замишљен као Водич кроз правне системе региона, садржи појмове преведене према језичкој норми у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Словенији и Северној Македонији.

Овај трећи том по први пут обједињује језике националих мањина и ромски јер је пракса показала да и за језике који нису у службеној употреби, попут румунског, русинског и словачког (изузев мађарског, хрватског и сл. из претходних томова) и за језике који се факултативно изучавају у више општина, постоји оправдана потреба, нарочито у судскопреводилачком раду, документима у административној употреби и текстовима из области права и економије.

РЕЧ УРЕДНИШТВА:

„[…] Удружење­ сталних ­судских ­преводилаца ­и тумача ­Србије се са великим ентузијазмом и трудом прихватило овог нимало лаког, захтевног и одговорног посла како би обезбе­дило довољно језички компетентне преводиоце за односне језике, али и довољно стручне за област права и економи­је, непрестано се двоумећи да ли је превођење занат, или ве­шти­на. Питање избора преводиоца између струч­ња­ка ­за­ је­зик и струч­ња­ка­ за ­ого­ва­ра­ју­ћу ­на­уч­ну­о бласт везано је за питање о могућностима и границама превођења. Као и у свему што је везано за преводилаштво, одговор, просто, није јед­но или дру­го. Занатски елеменат се манифестује у чињени­ци да преводилац мора добро да познаје изражајне могућно­сти и изворног и циљног језика, али и материју коју преводи.

Иако треба да задовољи оба захтева, пракса је показала да је преводилац често у под­ре­ђе­ном положају у односу на стручњаке који се баве специјалним областима. У правним и економско­комерцијалним наукама проблем је мало сложенији, посебно када у тексту има много слободе у изража­вању, неграматичности и необавезног, колоквијалног начи­на изражавања, са каквим се судски преводилац најчешће сусреће. Он је у том случају прави неимар који непрекидно учи и дограђује своје, не само лингвистичко знање, већ и знање из нај­ра­зно­вр­сни­јих­ обла­сти – од технике, медицине, хемије, физике, водопривреде, шумарства итд. до кулинар­ства, које би требало да познаје на истом нивоу као и струч­њак који се специјализовао са­мо ­за ­јед­ну ­на­уч­ну ­област. Да ли онда тај положај није подређен?

Одговор, свакако, није – ни­ јед­но,­ ни ­дру­го. Управо из тих разлога сачињен је овај приручни лексикон који ће суд­ском тумачу помоћи да се снађе у многим ситуацијама. Жеља нам је да Лексикон пронађе пут до својих корисника.

Стога, нека је срећан пут и овом шестојезичном лек­сикону!”

Куповина/наручивање Војвођанског лексикона:

Лексикон се може купити у свим боље снабдевеним књижарама у Србији, као и у књижарама Делфи (Лагуна) и Bulevar books, а може се поручити и поузећем преко Удружења: officeusspts@sudskiprevodiocisrbije.com.